NN lice je u Zaječaru ubilo kuju dok je dojila štence . . . Ostavio ju je da život otekne iz nje polako, kao mleko iz njenih sisa . . .
Ne bih da vređam darviniste i one koji smatraju homo sapiensa vrhuncem evolucije, niti one koji ga smatraju odrazom Božijeg lika, ali životinjama se, u najmanju ruku, mora priznati pravo na instinkt, zar ne? Da li je INSTINKTIVNO osetila tugu zbog rastanka sa svojim štencima? Da li je INSTINKTIVNO osetila očajanje zbog iznenadnog i konačnog prekida jednog od retkih trenutaka sreće u životu uličnog psa? Nema, nemoćna čak i da zaplače? Ali to je, možda, samo moja projekcija . . .
Da li je čovek NN osetio neko pervezno zadovoljstvo zbog apsurdnosti te situacije? Zbog njene beskonačne morbidnosti - da štenci, gladni života, sisaju mrtvu majku, uzalud? Da li mu je to, možda, bilo smešno? Da li se sprema da ponovi to sutra, pošto bude kupio hleb i mleko u prodavnici, javio nam se u prolazu, pridržao nam vrata, ili nas gurnuo u prevozu bez izvinjenja? Da li će, kada mu dosade životinje, preći na ljude? Ali to je, može biti, samo moja projekcija . . .
I "Srpski film" je samo projekcija. I to filmska . . .
A srpska država je samo država. Skoro nadrealna . . .
недеља, 14. новембар 2010.
понедељак, 27. септембар 2010.
четвртак, 23. септембар 2010.
Patkovgrad
"Ja bih sve to pobila!"
Okrećem se u pravcu glasića koji dopire kroz režanje poluraspadnutog autobusa. Mini -Pata, bleda, sa gusto isečenim šiškama. Jedva 15 leta. Sledi gromoglasno odobravanje Raje, Gaje i Vlaje u njenoj pratnji.
"Ma metak u čelo! Tako je! Metak u čelo!" Ujka Paja (nisu ni u kakvom srodstvu, niti poznanstvu!) koji sedi ispred njih, okreće se. Crne naočare za sunce. Mestimično mucanje.
"A što smo se spremili za 10 . . . Ma pobićemo ih, biće nas 50000! E, a što me je oduševio sinoć Marko Bulat (Pačići ne dišu, a ni ujka Paja!) u onoj emisiji . . . kako se zvaše . . . znate, bre, bila je kao neka ženska iz neke njihove organizacije i kaže ona 'Gej je ok,' a na to će njoj Marko Bulat 'A šta je tu ok? Da jedan muškarac gura drugom muškarcu polni organ u analni otvor?!' E sine, a ona se kao, ono, zbunila, ne zna šta da kaže, kao 'Ovo je XXI vek,' a on . . . e to je bila suština, baš me je oduševio . . . "Pa da su svi bili tako bolesni, ne bi bilo ni mene, ni Vas, nikoga!' A publika aplauz! Majke mi, baš me je oduševio!"
Raja, Gaja, Vlaja (u horu): "Sve to na kolac!"
Ujka-Paja: "Mis'im, 'ajde, manje mi smeta kad vidim dve ženske da se ljube, ali dva muškarca . . . sine . . ."
Raja, Gaja, Vlaja i mini-Pata: "Bolesnici!"
Ujka-Paja: "Znate š'a će da bude 10?! Ma ugazićemo ih, sine! Pa samo Grobara će da bude 5000, svi sa bakljama! (buka autobusa) ne možemo da nosimo, jebi ga, zbog tvorza."
Raja, Gaja i mini-Pata (u glas): "Mi smo Delije!"
Vlaja: "Ja sam Grobar."
Ujka-Paja: "To, care!" (Pada jedan "petak".)
mini-Pata (više za sebe): "Ma ja bih sve to ugazila!"
Ujka-Paja: "E super vam je drugarica! Stvarno! Mis'im, nemoj pogrešno da me shvatiš, k'o šečer si, al' si nekako . . . (treba sad naći pravu reč) . . . kurčevita. Majke mi, baš mi se sviđaš! Šteta što navijaš za Delije."
Mini-Pata: (ponosno) "Bila sam ja i čirlidersica."
Ujka-Paja: "Ma da dođeš kod nas, da navijaš za pobednike, da slaviš . . ."
Raja i Gaja: "Ma mi smo bolji!"
Ujka-Paja: "U čemu, bre?! Uzeli smo vam poslednjih šest prvenstava i u fudbalu i u košarci!"
Gaja: "Imamo bolju koreografiju!"
Ujka-Paja: (gromoglasan smeh) Samo ću se nasmejati. Trebalo bi vi sada da podržite gej aktiviste, kad su oni već podržali vaš klub. Znate šta će da bude sada na utakmici u subotu?! Izbacićemo transparent preko tribina 'Ubi pedera!' i ceo stadion će da peva (ujka-Paja skače hitro na noge i maše podignutom desnom rukom, dok ispušta promukli falš): 'Ubi, ubi, ubi pederaaaaa!' Ma biće haos! A vi biste morali da razvučete zastavu duginih boja . . . A tako i igrate . . ."
Ujka-Paja/Raja, Gaja i Vlaja (uglas, do izlaska iz autobusa): "To je samo trenutno!"/ "Jeste, malo sutra!"/ "Ma ugazićemo vas!"/ "Ma videćete vi!"
Pored razrovane stanice, ispunjene peskom u nekom samilosnom pokušaju da se ublaže potencijalni lomovi nogu u teže oblike iščašenja, leži pas. Još štene. Spava. Da li sanja o vremenu u kom su životinje vladale ljudima? Da li nam je tada bilo bolje?
Okrećem se u pravcu glasića koji dopire kroz režanje poluraspadnutog autobusa. Mini -Pata, bleda, sa gusto isečenim šiškama. Jedva 15 leta. Sledi gromoglasno odobravanje Raje, Gaje i Vlaje u njenoj pratnji.
"Ma metak u čelo! Tako je! Metak u čelo!" Ujka Paja (nisu ni u kakvom srodstvu, niti poznanstvu!) koji sedi ispred njih, okreće se. Crne naočare za sunce. Mestimično mucanje.
"A što smo se spremili za 10 . . . Ma pobićemo ih, biće nas 50000! E, a što me je oduševio sinoć Marko Bulat (Pačići ne dišu, a ni ujka Paja!) u onoj emisiji . . . kako se zvaše . . . znate, bre, bila je kao neka ženska iz neke njihove organizacije i kaže ona 'Gej je ok,' a na to će njoj Marko Bulat 'A šta je tu ok? Da jedan muškarac gura drugom muškarcu polni organ u analni otvor?!' E sine, a ona se kao, ono, zbunila, ne zna šta da kaže, kao 'Ovo je XXI vek,' a on . . . e to je bila suština, baš me je oduševio . . . "Pa da su svi bili tako bolesni, ne bi bilo ni mene, ni Vas, nikoga!' A publika aplauz! Majke mi, baš me je oduševio!"
Raja, Gaja, Vlaja (u horu): "Sve to na kolac!"
Ujka-Paja: "Mis'im, 'ajde, manje mi smeta kad vidim dve ženske da se ljube, ali dva muškarca . . . sine . . ."
Raja, Gaja, Vlaja i mini-Pata: "Bolesnici!"
Ujka-Paja: "Znate š'a će da bude 10?! Ma ugazićemo ih, sine! Pa samo Grobara će da bude 5000, svi sa bakljama! (buka autobusa) ne možemo da nosimo, jebi ga, zbog tvorza."
Raja, Gaja i mini-Pata (u glas): "Mi smo Delije!"
Vlaja: "Ja sam Grobar."
Ujka-Paja: "To, care!" (Pada jedan "petak".)
mini-Pata (više za sebe): "Ma ja bih sve to ugazila!"
Ujka-Paja: "E super vam je drugarica! Stvarno! Mis'im, nemoj pogrešno da me shvatiš, k'o šečer si, al' si nekako . . . (treba sad naći pravu reč) . . . kurčevita. Majke mi, baš mi se sviđaš! Šteta što navijaš za Delije."
Mini-Pata: (ponosno) "Bila sam ja i čirlidersica."
Ujka-Paja: "Ma da dođeš kod nas, da navijaš za pobednike, da slaviš . . ."
Raja i Gaja: "Ma mi smo bolji!"
Ujka-Paja: "U čemu, bre?! Uzeli smo vam poslednjih šest prvenstava i u fudbalu i u košarci!"
Gaja: "Imamo bolju koreografiju!"
Ujka-Paja: (gromoglasan smeh) Samo ću se nasmejati. Trebalo bi vi sada da podržite gej aktiviste, kad su oni već podržali vaš klub. Znate šta će da bude sada na utakmici u subotu?! Izbacićemo transparent preko tribina 'Ubi pedera!' i ceo stadion će da peva (ujka-Paja skače hitro na noge i maše podignutom desnom rukom, dok ispušta promukli falš): 'Ubi, ubi, ubi pederaaaaa!' Ma biće haos! A vi biste morali da razvučete zastavu duginih boja . . . A tako i igrate . . ."
Ujka-Paja/Raja, Gaja i Vlaja (uglas, do izlaska iz autobusa): "To je samo trenutno!"/ "Jeste, malo sutra!"/ "Ma ugazićemo vas!"/ "Ma videćete vi!"
Pored razrovane stanice, ispunjene peskom u nekom samilosnom pokušaju da se ublaže potencijalni lomovi nogu u teže oblike iščašenja, leži pas. Još štene. Spava. Da li sanja o vremenu u kom su životinje vladale ljudima? Da li nam je tada bilo bolje?
уторак, 21. септембар 2010.
Septembar
"Ne morate nikuda da žurite. Neka vam ova diploma stoji, ukoliko Vam nekada u životu zatreba . . ."
Ako sam ikada posumnjala u svrsishodnost doktorskih studija, sada samoj sebi izgledam smešno. Stojim pred ogledalom i brojim do sto. Unazad. I dalje izgledam smešno.
Pokušavam da popravim situaciju skidanjem u negliže. Ali izgleda da ne uspevam. Hefnerove "Zečice" ne nose beli, pamučni veš koji trpi iskuvavanje na 90. I kome su zbog toga ivice malko olabavile. A osim toga zovu se "Zečice". Da nose moj model ušiju zvale bi se "Magarice".
A možda to i nije tako loša ideja - napraviti izbor za "Magaricu" i "Magarca". Svako ko se prepozna, može da se prijavi na foto-konkurs. Sve što je potrebno je dobra volja i odsustvo lažnog morala. Kandidati će se slikati u svojim omiljenim komadima donjeg veša. Jedini uslov je da se donji veš nalazi u posedu kandidata najmanje tri godine. Način održavanja - iskuvavanje u loncu, mašinsko ili ručno pranje, korišćenje omekšivača ili ne - reći će mnogo o "personality" kandidata, što će biti odlučujuće za njihov plasman na lestvici "Magaraca". Kao i izbor dezena i kvalitet. Recimo, šareni veš će odabrati oni koji žele da budu drugačiji. Beli veš je rezervisan za sitničare i cinike. A oni i imaju najviše razloga da se plaše šta će iz njega pročitati.
Uhranjenost i "podgrejanost" kandidata bi mogao da bude još jedan kriterijum za izbor "Najmagarca" i "Najmagarice". Konkurs će pratiti savremene trendove sa modnih pista, pa će najveće šanse imati oni kandidati koji namirnice biraju prema udžbeniku biologije za V razred osnovne škole. Takođe, što se kandidat ponaša prirodnije pred objektivom veće su mu šanse za pobedu. Maštovitost poze biće posebno ocenjivana. Recimo, kandidat se slika na radnom mestu u klasičnoj "doggy" pozi ispred šefovog stola. Naziru mu se karlične jamice i rebarca na leđima. Izgleda na prvi pogled nezainteresovano, ali svi znamo da bi se na pojavu šefa pretvorio u živu vatru. Gaće, mestimično istanjenje raznim trenjima, nesputano mu vise oko žilavih butina i govore o neopterećenosti potrošačkom pomamom za raznovrsnim deterdžentima i omekšivačima.
Pobednici konkursa bi dobili prigodnu nagradu u obliku malog falusa, delo akademskog vajara. I svečanu plaketu. Delo lokalnog štampara.
Gledam se ponovo u ogledalo. U belim boksericama koje započinju novi život nakon dugotrajne operacije promene pola u suknjicu, i brushalterom koji menja teksturu od kompaktne u mestimično rupičastu(što sve govori u prilog tezi da je veš hrabro tretiran najvišim dostupnim stepenima mašinskog pranja uprkos svojoj neotpornosti na iste), sa ispalim rebrima zaodenutim u stresnu slaninu na stomaku . . . ako ništa drugo, obezbeđena mi je duplerica za "Magaricu" meseca septembra.
Ako sam ikada posumnjala u svrsishodnost doktorskih studija, sada samoj sebi izgledam smešno. Stojim pred ogledalom i brojim do sto. Unazad. I dalje izgledam smešno.
Pokušavam da popravim situaciju skidanjem u negliže. Ali izgleda da ne uspevam. Hefnerove "Zečice" ne nose beli, pamučni veš koji trpi iskuvavanje na 90. I kome su zbog toga ivice malko olabavile. A osim toga zovu se "Zečice". Da nose moj model ušiju zvale bi se "Magarice".
A možda to i nije tako loša ideja - napraviti izbor za "Magaricu" i "Magarca". Svako ko se prepozna, može da se prijavi na foto-konkurs. Sve što je potrebno je dobra volja i odsustvo lažnog morala. Kandidati će se slikati u svojim omiljenim komadima donjeg veša. Jedini uslov je da se donji veš nalazi u posedu kandidata najmanje tri godine. Način održavanja - iskuvavanje u loncu, mašinsko ili ručno pranje, korišćenje omekšivača ili ne - reći će mnogo o "personality" kandidata, što će biti odlučujuće za njihov plasman na lestvici "Magaraca". Kao i izbor dezena i kvalitet. Recimo, šareni veš će odabrati oni koji žele da budu drugačiji. Beli veš je rezervisan za sitničare i cinike. A oni i imaju najviše razloga da se plaše šta će iz njega pročitati.
Uhranjenost i "podgrejanost" kandidata bi mogao da bude još jedan kriterijum za izbor "Najmagarca" i "Najmagarice". Konkurs će pratiti savremene trendove sa modnih pista, pa će najveće šanse imati oni kandidati koji namirnice biraju prema udžbeniku biologije za V razred osnovne škole. Takođe, što se kandidat ponaša prirodnije pred objektivom veće su mu šanse za pobedu. Maštovitost poze biće posebno ocenjivana. Recimo, kandidat se slika na radnom mestu u klasičnoj "doggy" pozi ispred šefovog stola. Naziru mu se karlične jamice i rebarca na leđima. Izgleda na prvi pogled nezainteresovano, ali svi znamo da bi se na pojavu šefa pretvorio u živu vatru. Gaće, mestimično istanjenje raznim trenjima, nesputano mu vise oko žilavih butina i govore o neopterećenosti potrošačkom pomamom za raznovrsnim deterdžentima i omekšivačima.
Pobednici konkursa bi dobili prigodnu nagradu u obliku malog falusa, delo akademskog vajara. I svečanu plaketu. Delo lokalnog štampara.
Gledam se ponovo u ogledalo. U belim boksericama koje započinju novi život nakon dugotrajne operacije promene pola u suknjicu, i brushalterom koji menja teksturu od kompaktne u mestimično rupičastu(što sve govori u prilog tezi da je veš hrabro tretiran najvišim dostupnim stepenima mašinskog pranja uprkos svojoj neotpornosti na iste), sa ispalim rebrima zaodenutim u stresnu slaninu na stomaku . . . ako ništa drugo, obezbeđena mi je duplerica za "Magaricu" meseca septembra.
Пријавите се на:
Постови (Atom)